Da li bi ti ovo gledao?

Upozorenje: Ovo je blog koji razbija sve zablude da je rad na televiziji pun para, slave, i mekinja. Ne preporučuje se onima koji žele da naprave karijeru na televiziji.

Vlada ovde, odgovorni montažer u Workshop Media-u već više od godinu dana (Mirko je glavni, ja sam odgovorni). Za mojih 6 godina rada kao montažer (ne na skelama, bako, u produkciji) stekao sam dosta iskustva u radu sa hardverom i softverom za linearnu i nelinearnu montažu, u raznim televizijskim stanicama koje ste gledali ili niste, produkcijama za koje verovatno niste ni čuli, ali čije ste emisije rado gledali. Radio sam sa raznim tipovima ljudi, klijentima, novinarima, toncima, producentima, režiserima, realizatorima, glavnim i odgovornim urednicima, i naravno montažerima.

Da bih došao do ove kompanije, drugim rečima, da mi neko ne stoji 24 časa za vratom, morao sam da prođem dosta (ehm) poslova. Mogu da kažem da je vredelo, prosto… atmosfera je normalna. Atmosfera na televiziji nikad nije normalna. Uglavnom, da ne dužim, u svojim narednim blogovima upoznaću vas, sadašnje i buduće novinare i producente (znam da ste ipak uzeli da čitate), sa 5 stvari koje montažer na televiziji nikako ne želi da čuje. Ili moja verzija naslova, 5 prečica da Vas montažer zamrzi, a svi voditelji znaju da sam ja taj koji te sredi da izgledaš božanstveno dok razglabaš o skupštini, ali da sam ja takođe taj koji može da ti još više naglasi tu bubuljicu na licu.

Evo je prva stvar:

Montažeri, u Srbiji, ne biraju posao. Radiće montažu u bilo kojoj produkciji, bilo koji prilog, emisiju, reklamu, pa čak i najpopularniji program kod nas (onaj što svi znaju učesnike, a niko ga ne gleda) tzv. „rijaliti šou“, samo ako je plata korektna, a mogla bi biti i na vreme. Ova poslednja stavka je često problematična pa smo zato prinuđeni da radimo sa više različitih klijenata u isto vreme, i tada dolazi do zabune.

Iskusni televizijski montažeri uglavnom rade bez uključivanja sive mase, u smislu praćenja same radnje emisije, oni vode računa da to bude brzo i efikasno izmontirano, da zvuk ne probija, da boje budu istaknute, da osvetljenje bude primereno, da se loši snimci korektuju, a bolji poboljšaju, i da sve to spakovano liči na… i da bude gotovo na vreme. Kao što vidite tu ima dosta posla. Za to vreme režiser, ili, u „slabije opremljenim“ televizijskim produkcijama, novinar, vodi računa o celokupnoj radnji emisije, određuje koliko će koji sagovornik i šta da priča, ponekad bira i kadrove, i na kraju pregleda emisiju, prilog, reklamu i kaže „može“ ili „ne može“.  E sad, uzmite u obzir da je svaki montažer čovek koji ima određena interesovanja i koji ima privrženost nekim programima dok pri pomenu drugih koje radi ide tri koraka u nazad i vadi krst iz džepa. Zato, kad radi po 6 emisija dnevno (ha ha, srećnik), iskusnom televizijskom montažeru pomaže isključivanje sive mase.

I tako jednom, kad je bila suša takoreći, radim ja jedan “rijaliti” (jel to uopšte reč?), naravno isključen potpuno od radnje koja se u njemu događa. Sa mnom sedi storijevka (da, to je reč) i bira radnju iz celokupnog dana koju hoće da ubaci u emisiju tj. pregled dana. Što se tiče mog posla, on se sastojao uglavnom od reza na početku, reza na kraju, sredi sliku i zvuk, ubaci izjave, daj storijevki da pregleda dok odeš na cigaru. “Čekaj, aj pregledaj ti sa mnom pa da ti odmah kažem ako ima nešto da se ispravi pa da završimo brže”. Super, može, što pre to bolje. Gledamo mi tako, ja pazim na greške u montaži, ona pazi da li se videla dotična dok je – iskoristite maštu – iza WC-a. I onda na red stiže pitanje koje ni jedan prisutni montažer ne želi da čuje: “Kako ti se sviđa? Da li bi ti ovo gledao? Šta misliš?“. Kolege iz susednih montaža tiho zapomažu, čuju se reči „jadan“, „gde ga to pita“, „samo da ne dođe sutra kod mene“.

Pa dobro gospođice storijevka, da li ti misliš da ja nemam drugog posla nego da, posle celog dana ovde, dođem kući i gledam svoje remek delo prljavštine i razvrata. To je izmontirano bogovski, napravio sam čoveka od dotične na ekranu, izbacivši još neprimerenije radnje, ali ne bih gledao, ne bih gledao ni da je to zadnji program na svetu i da ja jedini imam televizor i ekskluzivno pravo na gledanje. Ali, na poslu sam, treba mi kinta, pa odgovaram: „Ne znam stvarno, bolje ti odluči.“, jer ponekad je bolje prećutati, ako ništa drugo, lakše je od rasprave.

 

Vladimir Biuković