Iako društveni mediji prema ljudima znaju ponekad biti više surovi nego zabavni, kada su u pitanju životinje društvene mreže su umnogome pomogle u spašavanju i promeni njihovih života.
Internet je definitivno dokazao da je retko ko imun na fotografije mačeta ili šteneta, stoga su organizacije za zaštitu životinja videle priliku da iskoriste Facebook, Twitter i Instagram kao mehanizme i kanale u svojoj borbi.
Prema Kler Gart iz Sidnejskog doma za pse i mačke, prosečno vreme koje životinja provede u njihovom prihvatilištu je oko 10 dana. Ističe da najveću zaslugu za ovakav podatak ima korišćenje Instagrama kao platforme.
„Društvene mreže pomažu da se raširi vest o životinjama kojima je potreban dom; vidiš psa koji ti se dopada, označiš prijatelje, oni te ohrabre da odeš da ga vidiš i pre nego što shvatiš, mi već mašemo tebi, novom srećnom usvojitelju.“, objašnjava Kler u mailu.
Sidnejski dom za pse i mačke putem svojih Facebook i Instagram naloga pruža svojim pratiocima pregršt zanimljivog sadržaja poput behind-the-scene videa i fotografija kojima ohrabruju i pozivaju svoje pratioce da doniraju ili volontiraju u njihovom centru, kao i da usvajaju. Takođe su imali i brojne kampanje, kao što je pronalaženje novih lokacija za njihova prihvatilišta.
„Naša zajednica (na društvenim mrežama) je velika pokretačka snaga u poslu kojim se bavimo“, ističe Kler.
„Organizacija Every Greyhound nikada ne bi uspela u svojim namerama bez društvenih mreža“, ističe direktorka Angela Rasel. Pokretanjem Twitter naloga 2012. godine uspeli su da promovišu svoju organizaciju kao prihvatilište za ljubimce i predstave pse koji su spremni da budu udomljeni.
Nažalost, nisu sve životinje jednake na društvenim mrežama. Lisa Rajt, generalni menadžer spasilačke operacije Maggie’s Rescue u Sidneju, smatra da su slike mačaka manje zapažene od pasa. Pored toga Lisa ističe da su se u njenoj organizaciji odlučili da svoje priče o životinjama predstavljaju na pozitivan način, jer smatra da su takve priče mnogo efektnije od tužnih priča o životnjama koje moraju biti usvojene.
„Neki od naših ljubicama su sa posebnim potrebama, kao što je to slučaj sa psom Keli, koja je slepa. Ipak, ona pažnju na sebe privlači svojom elastičnošću i talentom prilagođavanja svetu i prostoru,a ne time što je slepa.“
I Rasel se slaže sa ovim. Ona ističe da je cilj društvenih mreža da ohrabre ljude kako bi mogli da zamisle neku od životinja iz prihvatnih centara u svom domu. „Fotografija psa koji izgleda jadno i zbijeno u kavezu ne podstiče ljude da tog psa zamisle kao člana njihove porodice, doma i života.“
Na kraju krajeva, sve je do fotografije, i mnoge grupe se trude da fotografišu ljubimce kako bi izgledali što privlačnije. Gart smatra da je Facebook i dalje glavna društvena platforma, ali da Instagram brzo hvata korak sa njim. Zahvalnost tome daje profesionalnim fotografijama životinja koje objavljuju na Instragram profilu.
Kao zaljučak Rajt navodi: „Društvene mreže su revolucija u načinu spašavanja životinja. Psi i mačke u prihvatilištima bili su u velikoj meri nevidljivi pre pojavljivanja društvenih mreža.“.
Preuzeto sa: Mashable.com